Неуронаучник др Лазар (Лаза) К. Лазаревић (1851-1891)

 

Сања Драча

EnglishEnglish

Медицинске публикације др Лазара К. Лазаревића

Naslovna_str.rada_L.Lazrevica

Насловна страна рада др Л. Лазаревића “Paralysis agitans – Један случај ове болести“ објављен у Српском Архиву за целокупно лекарство 1887. године

Током свог кратког живота, за непуних 11 година професионалног рада (од 1877. до 1890. године) др Лазар К. Лазаревић је објавио сам или у сарадњи 78 радова и саопштења из различитих медицинских области (1). Својим научним делом др Л. Лазаревић је не само дао немерљив допринос развоју медицине у Србији, већ на основу својих оригиналних запажања у појединим медицинским публикацијама заслужује приоритет у свету.

1877. године као студент објављује свој први медицински чланак «О дезинфиковању школа у којима су за време рата биле болнице» у «Новинама Србским» (2).

1879. године завршава студије медицине на Friedrich-Wilhelm Универзитету у Берлину одбраном дисертације на немачком језику о деловању токсичних доза живе на експерименталне животиње: “Experimentelle Beiträge zur Wirkung des Quecksilbers: Nebst einem Anhange über den Nachweis des Quecksilbers mittelst Electrolyse” (3). Инаугурална дисертација др Л. Лазаревића је високо оцењена и публикована у бечком стручном часопису „Repetitorium der Analytischen Chemie“. Докторска теза др Л. Лазаревића је данас доступна у библиотекама Универзитета у Оксфорду и Страсбуру (Bibliotheque historique Faculte de Medecine, Université de Strasbourg, The Bodleian Libraries University of Oxford), као и у Истраживачкој библиотеци у Чикагу (Centre for Research Libraries in Chicago).

Резултати до којих је др Л. Лазаревић дошао у дисертацији из 1879. године су цитирани у чланку публикованом 1923. године у америчком часопису Archives of Dermatology and Syphilology (4). Аутор чланка Bessesen наводи најбитнија запажања до којих су научници који су истраживали токсична деловања живе дошли у прошлости и више пута истиче открића др Л. Лазаревића: «Лазаревић је истраживао крварење на поду четврте коморе… Истраживачи који су углавном разматрали калцијумске депозите су Rosenbach, 1868; Balogh, 1875; Heilborn, 1878, Lazarevic, 1879».

1879. године после завршетка студија у Берлину и повратка у Србију, три дана пошто је постављен за физикуса Округа београдског, присуствовао је редовној седници Српског лекарског друштва и у приступном предавању изнео рад «О једном случају присилног прекида трудноће». Исте 1879. године у «Новинама Србским» објављује чланак «О обмањивању публике лажним лековима» (5) истичући да: «Наша лаковерна публика губи време које је драгоцено за лечење, па када се превари, крије своју обману…»

Др Л. Лазаревић је стално пратио развој медицине. Све док се његово здравствено стање није јако погоршало он је присуствовао и активно учествовао на свим седницама Српског лекарског друштва на којим је саопштавао медицинске случајеве из своје богате лекарске праксе и запажања до којих је долазио. Друштвене прилике у Србији тог времена присилиле су га да се као физикус Београдског округа и управник Унутрашњег одељења Опште државне болнице у својој лекарској пракси бави различитим проблемима. Медицински проблеми и запажања које др Л. Лазаревић описује у својим радовима и приказима задивљују својом прецизношћу и објективношћу и данас у ери неупоредиво развијеније медицинске технологије. Нажалост, многи су остали недовршени (1, 6).

Његови радови су покривали више медицинских области: интерну медицину (напрасна смрт услед жучне колике, постављање дијагнозе анеуризме аорте аускултацијом, пункција плеуралног излива, ren mobile), педијатрију (дифтеријa, тетанус, туберкулозни менигитис, шарлах, рубеола, морбили, бронхитис, беснило) инфектологију (епидемија пегавог тифуса, случајеви сифилиса), паразитологију (излечење случаја Teniae solium код малог детета), малу и хитну хирургију и урологију (успешно опсецање ректума после пада на тикву, успешно хирушко збрињавање повреде предњег трбушног зида и испадања црева после повреде воловским роговима), офталмологију (амблиопија, екстракције катаракте), дерматовенерологију (erythema nodosum), гинекологију (случај placentae previae), токсикологију (задесно тровање апотекара морфијумом, тровање лончара оловом са последичном парезом руку, тровање фосфором девојчице која је попила растворене главице шибица), судску медицину (присуствовао аутопсијама или их је и сам вршио), јавно здравство (дезинфиковање школа које су за време рата биле болнице) и неурологију.

Најзначајнији прилог медицинској науци у оквиру научног дела др Л. Лазаревића су радови из области неурологије, на основу којих се сматра утемељивачем ове гране медицине у Србији. У оквиру свога неуролошког рада он је дао опис транзиторне афазије, неуралгије супраорбиталног нерва, спастичне спиналне парализе, прогресивне мишићне дистрофије код одраслих, можданог тумора, менингитиса и покушаја лечења хореје. Први је у Србији описао случај Паркинсонове болести (7), износећи своја запажања: «Битна јој је особина прогресивно опадање јачине и тремор свих мускула, који од воље зависе. Обе ове појаве иду руку под руку, и ако где што хоће један да измакне пред другим». Ипак, његов најзначајнији допринос медицинској науци и најважније оригинално научно дело је опис теста подизања испружене ноге, значајног за правилно постављање дијагнозе ишијаса (8).

Вероватно последњи прилог медицинској науци др Лазаревића представља његов предлог, прихваћен на редовној седници Српског лекарског друштва одржаној 26. априла 1889. године «да се у часопису Српски Архив отвори рубрика за инсерате у којима ће апотекари моћи објављивати неке науком опробане лекове…»
___________________________________________________________________________

  1. Кањух В, Павловић Б. Лаза К. Лазаревић (1851-1891). У: Живот и дело српских научника. Српска академија наука и уметности 1998; Књига 4, 3-32.
  2. Лазаревић Л.К. Дезинфиковање школа у којим су за време рата биле болнице. Подлистак «Новина Србских» 1877 (мај 19.), бр 109, 187.
  3. Lazarević L. Inaugural-Dissertation “Experimentelle Beiträge zur Wirkung des Quecksilbers. Nebst einem Anhange über den Nachweis des Quecksilbers mittelst Electrolyse”. Berlin: Friedrich-Wilhelm-Universität zu Berlin, 1879.
  4. Bessesen DH. The pathogenesis of Mercury Stomatitis, with Review of the Literature on Mercury Poisoning. Archives of Dermatology and Syphilology 1923; Vol 7 (No3): 332-362.
  5. Лазаревић Л.К. Обмањивање публике лажним лековима. Подлистак «Новина Србских» 1879 (10.октобар); 223: 987.
  6.  Матић Љ. Библиографија медицинских радова Лазе К. Лазаревића. Срп Арх Целок Лек 1951; 49: 358−62.
  7.  Лазаревић Л.К. Paralysis agitans- Један случај ове болести. Срп Арх Целок Лек 1887; 9: 186-197.
  8.  Лазаревић ЛК. Ischias postica Cotunnii- Један прилог за њену диференцијалну дијагнозу. Срп Арх Целок Лек 1880;7:23-35. Поново публикован у Срп Арх Целок Лек 1952;80:1073-1077.

Пројекат је награђен на конкурсу Федерације европских удружења за неуронауке FENS (The Federation of European Neuroscience Societies) 2014.

© 2015 Сања Драча • Питања, коментаре и захтеве за репродуковање било ког дела овог сајта упутите на sanjadraca9@gmail.com

Израда сајта: PC021 Нови Сад, Србија